Jesen (Јесен)
И када ћутим са тобом говоримзнам да чујеш, могу да осетимиза тебе остаје, да ми недостајеш
Кажем добро биће а себе знамја од срца кренем, да пропадамнешто не да ми, да, заборавим
РефренСада сам ко јесен која воли пролећеко птица без крила која полећети си моја љубав, заувек то остаједа је било среће, па да потраје
Кад заболи љубав, све покиданек ме сломи помен, твог именаиза тебе остаје, да ми недостајеш
Кажем, добро биће а себе знамја од срца кренем, да пропадамнешто не да, ми да заборавим
РефренСада сам ко јесен која воли пролећеко птица без крила која полећети си моја љубав, заувек то остаједа је било среће, па да потраје
Сада сам ко јесен која воли пролећеко птица без крила која полећети си моја љубав, заувек то остаједа је било среће, па да потраје