Ilona
Jednog leta, s kraja sveta,vozio sam putem sivim.Ja sam putnik, od tog živim.
Samo je podigla taj prstić svoji ja sam stao, otvorio njoj.Ona je anđeo bila, sa greškom - bez krila, moj san, moja
Ilona, još se sećam tvog imena,sretna i sama, sva u bajkama,gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci?
Ilona, tvoja je slika moja ikona.I čim se dignem ja joj namignemi uvek tako počne dan.
Dobro guram, kroz život burani mada živim dosta sretno,ja nemam nikoga konkretno,uz kog bi bio i sretan i ludi tako miran i siguran svud,ja nemam nikog da mašta i priča mi svašta svu noć kao moja:
Ilona, još se sećam tvog imena,sretna i sama, sva u bajkama,gde li je sada Petar Pan, i kapetan Kuka?
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona.I čim se dignem ja joj namignemi uvek tako počne dan.
Slabo pričam, baš nisam vičan,al sad reči idu same.O, život piše ljute drame:
Ja znam detalje, sitnice o njoj,al ne znam adresu, telefonski broj,il nesto slično po čemu bih saznao gde li je sad izvesna
Ilona, još se sećam tvog imena,sretna i sama, sva u bajkama,gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci?Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona.I čim se dignem ja joj namignemi uvek tako počne dan.
Lutko lepa, dobar dan...