راديو السيارة
أتفكر في شيء عظيمسوف تمتلئ رئتاى ثم تفرغتمتلئ بالنارالرغبة زفيري،أعلم أن الأمر شديد الخطورةأمر وقتي اليوم
تراودني تلك الأفكارفي كثير من المرات لابد أنأبدل تلك الخانةبما اشتريت في احدى المراتلأن شخصا ما سرقراديو سيارتىو الآن أجلس أنا في صمت فحسب
أحيانا يكوت الهدوء عنيفاأجد إخفاؤه أمرا صعباكبريائي لم يعد بداخليانه على كميسيصرخ جلديليذكرنيبمن قَتَلْتُ داخل حلميأنا أكره هذه السيارة التى أقودالاختباء ليس متاحا ليلقد أُجبرت على التعامل مع ما أشعرلا يوجد أي إلهاء يمكن أن يُقَنّع الحقيقةيمكنني أن أسحب المقود
تراودني تلك الأفكارفي كثير من المرات لابد أنأبدل تلك الخانةبما اشتريت في احدى المراتلأن شخصا ما سرقراديو سيارتىو الآن أجلس أنا في صمت فحسب
أَتَفَكر في شيء مرعبلأن هذه المرة لا يوجد صوت يمكن الاختباء خلفهأجد أنه على مدى وجود الانسانيوجد شيء واحد يتكون من الثبات علي المبدأو هذا المبدأ هو أننا جميعا نقاتل الخوفيا للهول، لا أعرف اذا كنا نعلم لماذا نحن هنايا الهيعميق جداتوقف عن التفكير رجاءًكان يروق لي الأمر أكثر عندما كان لسيارتي صوت
هنالك أشياء يمكننا أن نفعلهاو لكن هناك شيئان فقط من الأشياء التي تَعْمَلو منهما لابد أن نختارالسلام سينتصرو الخوف سيُهزمهنالك الإيمان و هنالك النوملابد أن نختار شيئا منهما رجاءً لأنالإيمان يُمثل كون المرء يقظاو أن تكون يقظا يعني التفكيرو التفكير يعني كون المرء حيّاَو سأحاول مع كل إيقاعأن أبدو كأنني أموتلأجعلك تعلم أنه لابد عليك أن تحاول أن تفكر
تراودني تلك الأفكارفي كثير من المرات لابد أنأبدل تلك الخانةبما اشتريت في احدى المراتلأن شخصا ما سرقراديو سيارتىو الآن أجلس أنا في صمت فحسب
أتفكر في شيء عظيمسوف تمتلئ رئتاى ثم تفرغتمتلئ بالنارالرغبة زفيري،أعلم أن الأمر شديد الخطورةأمر وقتي اليوم
تراودني تلك الأفكارفي كثير من المرات لابد أنأبدل تلك الخانةبما اشتريت في احدى المراتلأن شخصا ما سرقراديو سيارتىو الآن أجلس أنا في صمت فحسب
Autós rádió
Valami nagyszerű dolgon agyalokA tüdőm megtelik és kiürülTűzzel telik megVágyat ereszt kiTudom, hogy szörnyűA mai nap
Olyan sokszor gondolokIlyenekre, Ki kelleneCserélnem azt a lyukatArra, amit egyszer vettemMert valaki elloptaA rádiót a kocsimbólÉs most csak ülök itt, csendben
Néha a csend erőszakosNehezemre esik elfedniA büszkeségem már nincs bennemNem tudom rejtegetniA bőröm sikítani fogHogy emlékeztessen arra,Hogy kit öltem meg álmombanUtálom ezt a kocsit, amit vezetekNem tudok elbújni magam előlRá vagyok kényszerítve, hogy megküzdjek azzal, amit érzekNincs, mi elterelje a figyelmemet a valóságrólElforgathatnám a kormányt
Olyan sokszor gondolokIlyenekre, Ki kelleneCserélnem azt a lyukatArra, amit egyszer vettemMert valaki elloptaA rádiót a kocsimbólÉs most csak ülök itt, csendben
Valami szörnyű dolgon agyalokMert ezúttal nincs hang, ami mögé bújhatnékÚgy érzem, hogy az emberi létezésEgyetlen állandóból állÉs az az, hogy mind harcolunk a félelmeinkkelÓ, kedvesem, nem tudom, tudjuk-e, miért vagyunk ittTe jó égTúl mélyLégyszí, ne gondolkodj márJobban tetszett, mikor volt zene a kocsimban
Vannak dolgok, amiket megtehetünk,De olyan, ami működik is, csak kettő vanÉs a kettőből, ami közül választunk választunkA béke fog nyerniÉs a félelem fog veszíteniVan hit, és van alvásVálasztanunk kell egyet, légyszí, mertHit az, ha ébren vagyÉs ébren lenni az, hogy gondolkodunkÉs gondolkodni az, hogy életben vagyÉs minden rímmel az próbálom elérni,Hogy úgy tűnjön, mintha haldokolnék,Hogy tudassam veled, hogy meg kell próbálnod gondolkodni
Olyan sokszor gondolokIlyenekre, Ki kelleneCserélnem azt a lyukatArra, amit egyszer vettemMert valaki elloptaA rádiót a kocsimbólÉs most csak ülök itt, csendben
Valami nagyszerű dolgon agyalokA tüdőm megtelik és kiürülTűzzel telik megVágyat ereszt kiTudom, hogy szörnyűA mai nap
Olyan sokszor gondolokIlyenekre, Ki kelleneCserélnem azt a lyukatArra, amit egyszer vettemMert valaki elloptaA rádiót a kocsimbólÉs most csak ülök itt, csendben.
Car Radio
Размишљам о нечему дивномМоја плућа ће се попунити, а затим издуватиПуне се ватромИздишу жељеЗнам да је страшноМоје време данас
Имам ове мислиТолико често да би требаоЗаменити тај прорезСа оним што сам једанпут купиоЈер је неко украоРадио из мог аутаИ сада ја само седим у тишини
Понекада тишина је насилнаТо је тешко сакритиМој понос није више унутраНа мом је рукавуМоја кожа ће вриштатиПодсећати ме наКога сам убио у снуМрзим ово ауто које возимНема скривања за менеПриморан сам да се суочим са осећањимаНема сметњи да се маскира оно што је стварноМогао бих повући волан
Имам ове мислиТолико често да би требаоЗаменити тај прорезСа оним што сам једанпут купиоЈер је неко украоРадио из мог аутаИ сада ја само седим у тишини
Размишљам о нечему застрашујућемЈер овога пута нема звука иза кога се могу сакритиМислим да током нашег људског постојањаЈедна ствар се састоји од конзистенцијеА то је да се сви боримо са страхомОх драги, не знам да ли знамо зашто смо овдеОх мојПредубокоМолим те престани размишљатиВише ми се свиђало када је мој ауто имао звук
Постоје ствари које можемо урадитиАли су само две ствари које радеИ од две које ми бирамо да радимоМир ће победитиА страх ће изгубитиТу је вера и ту је санМорамо изабрати једно, молимВера је бити буданА бити будан је за нас размишљатиИ за нас је размишљати бити живА ја ћу пробати са сваком римомДа пређем као да умиремДа би схватио да требаш покушати размишљати
Имам ове мислиТолико често да би требаоЗаменити тај прорезСа оним што сам једанпут купиоЈер је неко украоРадио из мог аутаИ сада ја само седим у тишини
Размишљам о нечему дивномМоја плућа ће се попунити, а затим издуватиПуне се ватромИздишу жељеЗнам да је страшноМоје време данас
Имам ове мислиТолико често да би требаоЗаменити тај прорезСа оним што сам једанпут купиоЈер је неко украоРадио из мог аутаИ сада ја само седим у тишини