Kraljica divljine
Život se rasut,k'o rastrgane perle.Ludo kotrlja,tko zna kuda srlja.
Želim da potrčim,i pokupim zrna.Al' često sam sama,i plašljiva k'o srna.
Bezglavo jurec'k'o izgubljeno dijete,sigurnost da zagrli,tko zna kuda hrli.
Želim poput perla,nanizati dane,al' kako, kad sam sama,i drhtim kao lane.
Čujem da me zovetvoj glas iz daljine.Šuma straha nestaje,ja sam kraljica divljine.
U zagrljaj tvog oka,kotrljaju se perle.Tu bezbrizno snivam,tu bezbrizno snivam.