Škabo "ЗМАЈ РЕДА" paroles

ЗМАЈ РЕДА

Стих по пергаменту пише душа на перуТик по очеву опелу, тешка круна на мом челуПа дао сам реч и сестру, спасао сам плебс и земљуПлаћао сам данак зету, јахао у рат, уз песмуАли никада у срцу нисам изгубио веруУ Сина што на крсту страдо је за своју децуЈош он води моју руку, његов знак на моме стегуЗа живота дижем кућу, дом за посвећене ЊемуСхватио сам да моћ речи много већа је од мачаЧовек стари, копни, бледи, временом се у прах враћаИ на челик који светли временом се рђа хватаСамо дело које вреди постаће део предањаДајем пример, бакљу носим, не гаси се ватра знањаВладар писмен, ктитор школи, отворена врата здањаА кроз битке несаломив, први витез Реда змајаПресвучен у оклоп бојни пред јуриш на камп Султана

Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци...

На трон главни претендент нема обзира за савезМртвог зета дату реч, договори сад се газеНезахвалан, он удари, погранична села палиТребају му јаничари и све већи данак тражиВерне дозивам прваке да мобилишу сељакеСви да оружја се лате и марширају напредпред смену страже противника удар биће сутрана челу гарде оклопника вршим смотру трупаСудба тела је смрт, крај земаљскога животаЈасно видим један пут, то је борба мога оцаЗемљу браним, народ, крст као симбол Светог Тросјтвамотив крајњи, то је, чврст, не пролазна задовољстваЗато срце ми је пуно, о, синови српскох мајкиСви, без обзира на корен, витезови и сељациСутра рано, у цик зоре, постаћемо ми јунациЧујте, бојно поље зове, земља за слободом вапи!

Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци...

Смирај дана носи покрет тешко поражене војскеПоље црвене је боје, где је тиранина гробљеБарјактари копља горе, да се барјаци вијореОвенчани славом борбе, доносимо дар слободеПредах мира, трачак наде, да то трајни је потезЈедне империје моћне, јер је овај крај ко проклетту се интереси ломе, туда увек сила пођелелек жена чест је овде на раскршћу (до) Европе

Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути бе.

L' Ordre du Dragon

L' âme écrit des vers sur le parcheminProche du rite ancestral, une lourde couronne sur mon crâne J'ai donné ma parole et ma soeur, sauvé le peuple et le paysPayé tribut à mon beau-frère, suis parti en guerre en chantantMais, dans mon coeur, n'ai jamais perdu la foiEn ce fils qui s'est sacrifié pour ses enfantsIl me guide toujours, ma bannière porte son emblêmeDans la vie, je construis une maison, qui lui sera dédicacéeJ'ai réalisé que le pouvoir des mots est plus puissant que l'épéeUn homme devient vieux, s'affaiblit, fâne, devient poussièrecomme l'acier qui brille, en temps tourne à la rouilleSeul un acte valable devient une part de traditionJe donne l'exemple, je porte une torche, le feu de la connaissance ne s'éteint pas.En leader éclairé, le maître lettré ouvre les portes des édificesInvincible à travers les batailles, premier Chevalier de l'Ordre du Dragon (1)

Je me battrai avec ces Turcs, (2)

avec ces Turcs Arnauti. (3)

Sur le trône, le principal prétendant n'a aucun regard sur l'alliancele beau-frère étant mort, les accords sont rompus.Ingrat, il frappe, brûle les villages frontaliersIl a besoin de Janissaires (4) et recherche un plus large tributJe convoque les champions fidèles pour qu"ils mobilisent les paysansà prendre les armes et s'avancerAvant la relève de la garde, nous combattrons l'adversaireSentinelle de chevaliers blindés, j'examine mes troupesLa destinée voulant la mort, la fin de la vie terrestreJe vois clairement une route, celle du combat de mon pèreJe défends la terre, le peuple, la croix comme un symbole de trinité sacréeC'est le motif final, et non des plaisirs périssablesMon coeur est plein, oh fils de mères SerbesTous, quel que soit votre origine, chevaliers et paysansDemain tôt, à la levée du jour, nous deviendrons des hérosEntends, l'appel du champ de bataille,la terre pleure pour sa libertéAu lever du soleil, le mouvement lourd d'une armée défaitele champ repeint en rouge , là où se trouve la tombe du tyrantLes lances des guerriers brûlent, afin que flottent les drapeauxRepus de la gloire de la bataille, nous apportons le cadeau de la libertéUne halte de paix, une étincelle d'espoir, que celle-ci sera la défaite finaled'un puissant empire, car ce pays semble damnéIci, les intérêts sont trahis, ici la force passe toujours,Les pleurs des femmes sont fréquents, ici à la croisée de l'Europe (5)