Beograd prica
Beograd priča kol'ko sam te volela,a trebalo bi da sam te prebolela.mudrost je poklon života kad više ti ne treba.
Beograd priča kol'ko sam te voleo,ma laže vino, nisam te preboleo,džaba mi ove daljine bez karte i putnika.
Ref:I svaki put kada mi suza niz lice krene,ja znaću to da nikad nisi ni bio uz menea bol k'o bol u ovoj kafani uvek bira isti stoda popije laž.
I svaki put kada mi ona iz kuće pođeja znaću da od bolje lože bolje si grožđe,a to sam ja između neba i zemlje uvek sam blizu dna,ti najbolje znaš.
Beograd priča da sam se izmjenila,pola me nema, da sam s nama umrla.Tuga nije grehota, al' za sramotu zna.
Beograd priča da sam se izmenio,da više nisam onaj stari.Što te podigne to te još brže pokvari.
Koga nema bez njega se može,al' ti tu si ispod kože,traješ k'o zlato koje više nema sjaj.
U nama ista tuga živi,za to smo podjednako krivi,k'o ogladnele zveri jedno smo drugom kraj!
Ref.