Robija (Pобиjа)
И опет иста прича ноћима и данимаи даље тераш своје ништа те не занимакада те питам где си кажеш да сам болеснаа ја због тебе месец дана нисам изашла
Све те љути чак и моје другарицевише на телефон не могу да јавим сесве ти смета увек си љубоморана на крају опет ја нисам нормална
Други нуде суво златоа ја у блату бих осталаопет долазиш ми касноопет мирише ми невера
РефренПоред тебе живот ми је робијадок ја трпим све твоје другарицежалим али нећу бити робињаклубови су твоје ноћне станице
А ти би а ти биод света да ме сакријеши да ме зовеш својомсамо онда кад се напијеш
А круже приче да код куће седим самакао у кавезу сам али не знам где си тии опет недоступан скоро десет данакао будала чекам када ћеш се јавити
Од твојих лажи сам уморнаи сваки пут исту причу причашвидим трагове на кошуљичује да са другима се виђаш
РефренПоред тебе живот ми је робијадок ја трпим све твоје другарицежалим али нећу бити робињаклубови су твоје ноћне станице
А ти би а ти биод света да ме сакријеши да ме зовеш својомсамо онда кад се напијеш
И опет иста прича ноћима и данимаИ опет иста прича ноћима и данимаИ опет иста прича ноћима и данимаИ опет иста прича ноћима и данима
РефренПоред тебе живот ми је робијадок ја трпим све твоје другарицежалим али нећу бити робињаклубови су твоје ноћне станице
А ти би а ти биод света да ме сакријеши да ме зовеш својомсамо онда кад се напијеш