Sutra me probudi
Mene nema, potpuno sam prazani za srce ujela me šarkaja sam izlizan k'o vojnički kazanja sam poništen k'o poštanska marka
Ako te ima, pomozi mi, Bože,duša mi je godinama trovana.čovek je zbir creva, kostiju i kože,čovek je vreća govana.
Čujem iza leđa podsmešljivi kikot,nekad bih ubio, a nekad mi se plače.ja jedino umem da budem Don Kihoti da dalje jurim svoje vetrenjače.
Ref.Ovih dana ja sam bolestan od ljudi,nemoj da me diraš, sutra me probudi.
Kučići i kučke mahali su repoma ja bespomoćan k'o riba na suvom.o nečemu lepom pričao sam slepom,i sve svoje istine pevao sam gluvom.