Jer Kad Ostaris
Jer Kad OstarisJer, kad ostarišNiko ne kuca na tvoja vrataNi potok s ribama od srebraNi mlado ždrijebe vlažna okaNi jabuka u cvatu, nikoSamo ja
Kad ostarišKao oblak u tvojoj kafiDoći ću u krombi kaputuI ćut ću kad ti se moje ime omakneI krene polako, sama od sebePoslednja suza za mene
Jedan za drugim vozoviPolako prolazeKao i obično stavićešKačune u prozoreČini mi se da mjesecRamazana počinjeOooo, pomalo je tužnoKada ostariš
Samo jaKad ostarišKao oblak u tvojoj kafiDoći ću u krombi kaputuI ćut ću kad ti se moje ime omakneI krene polako, sama od sebePoslednja suza za mene
Jedan za drugim vozoviPolako prolazeKao i obično stavičešKačune u prozoreČini mi se da mjesecRamazana počinjeOooo, pomalo je tužnoKada ostariš