Anđeoska prašina
Na rubu ponora iza kojeg je vječnost,Ti stojiš sam u vlasti čudnih snovaI, oprostivši se sa svijetom želiš postati bezbrižanPoigrati se s ognjem nadnaravnih snova
Napokon si sretan kao nitko na svijetuAnđeoska prašina te odnosi na vrhSamo njoj su podređeni i ushićenje i vjetarU ''tekućem nebu'' čuje se tvoj smijeh
Anđeoska prašina,To je san i java!
Luđače, bjegunče, nema putaTi vidiš pogrešnu svjetlostTvoj anđeo je upalio fatamorgansku vatruOn te želi ubiti!
Na kraju ponora je nezemaljska pjesma,Glazba bogova i glasovi boginjaTi lebdiš nad svijetom, ali trgovac rajemće ti uzeti dušu za heroin
Umorio si se da budeš ptica i skotrljao si se poput kamenaPao si s visine, spašavajući se od sudbineNa kraju ponora opet letu prema plamenuStotine leptirica-samoubojica
Anđeoska prašina,To je san i java!
Luđače, bjegunče, nema putaTi vidiš pogrešnu svjetlostTvoj anđeo je upalio fatamorgansku vatruOn te želi ubiti!
Анђеоски прах
На крају понора испод које је вечност,Ти стојиш сам, у власти страних снова.И, опростивши се са светом, хоћеш постати безбрижан,Играти се са ватром страних снова.
Напокон си срећан, ко нико на свету,Анђеоски прах те диже.Само њој су подређени и олакшање, и ветар,У течним небесима одјекује твој смех.
Анђеоски прах,То је сан и јава!
Лудак, кукавица, путева нема,Ти видиш лажну светлост.Твој анђео је запалио илузију ватре,Он хоће убити тебе!
На крају литице је песма ванземаљска,Музика богова, и глас богиња.Ти стојиш над светом, но трговац рајем,Узима душу из тебе, за хероин.
Покушао си да будеш птица, пао као камен,Пао с висине, бежећи од судбине.На крају литице поново лете ка свтлости,Стотине мољаца - самоубица.
Анђеоски прах,То је сан и јава!
Лудак, кукавица, путева нема,Ти видиш лажну светлост.Твој анђео је запалио илузију ватре,Он хоће убити тебе!