Как мы близки с тобой,Нам даже слов не надо,Только спроси, взглядом спроси меня,И вновь я, как тогда,Тебе отвечу взглядом -Да, да, да, да...
И если нам судьбаТысячу лет подарит,Тысячу лет буду гордиться я,Что ты - любовь моя.
В белых снегах зимыИли в пустыне рыжейТолько спроси, молча спроси меня.Я прибегу туда,И рядом ты услышишь:Да, да, да...
Да! Если решит судьбаНас разлучить навеки,Не разлюблю! Не позабуду яТебя, любовь моя!Тебя, любовь моя,Да! Да! Да! Да!Да! Да...
Како смо блиски ми,Нама чак речи нису потребне,Само питај, погледом упитај ме,И опет ја, као и онда,Теби одговорићу погледом -Да, да, да, да ...
И ако нам судбинаХиљаду година подари,Хиљаду година поносићу се ја,Шта си ти - љубав моја.
У белим снеговима зимеИли у пустињи риђојСамо питај, ћутећи упитај ме.И дотрчаћу тамо,И поред чућеш:Да, да, да ...
Да! Ако одлучи судбинаНас да радвоји заувек,Нећу престали да те волим! Нећу заборавити ја,Тебе, љубави моја!Тебе, љубави моја,Да! Да! Да! Да!Да! Да ...