Kao tvoj Kerber
U prozoru kisa, moje lice uz stakloHladno je.Jos samo vetar vuce mrtve papireU krugove.A senke proslosti dolaze,I nemam hrabrosti da pobegnem ,Opet je vreme za slicice drageSa police.
Telefon mi ne moze vratitiSunce tvoga osmeha,Ni retka pisma sto stizu odSlucaja do slucaja,A svega setim se bar na tren,Iako proslo je volim te ,I nema nade da iz sobe sadisteram duhove .
K’o tvoj KERBERPred vrata ti dodjemK’o tvoj KERBER nikom te ne damK’o tvoj KERBERJa uzalud cekamNa kost.