The Rose
Some say love, it is a river,that drowns the tender reedSome say love, it is a razor,that leaves your soul to bleed
Some say love, it is a hunger,an endless aching needI say love, it is a flower,and you, it’s only seed
It's the heart afraid of breaking,that never learns to danceIt's the dream afraid of waking,that never takes the chance
It's the one who won’t be taken,Who cannot seem to giveAnd the soul afraid of dying,that never learns to live
When the night has been too lonelyand the road has been too longAnd you think that love is onlyfor the lucky and the strong
Just remember that in the winter,far beneath the bitter snowLies the seed, that with the sun’s lovein the spring becomes the rose.
Το Τριαντάφυλλο
Κάποιοι λένε η αγάπη,είναι ένα ποτάμι,που πνίγει την τρυφερή καλαμιάΚάποιοι λένε η αγάπη,είναι ένα ξυράφι,ότι αφήνει την ψυχή σου να αιμορραγεί
Κάποιοι λένε η αγάπη,είναι μια πείναμια ατελείωτη οδυνηρή ανάγκηΕγώ λέω η αγάπη,είναι ένα λουλούδι,και εσύ,ο μονάκριβος σπόρος
Είναι η καρδιά που φοβάται το σπάσιμο,ότι ποτέ δεν μαθαίνει να χορεύειείναι το όνειρο που φοβάται το ξύπνημα,ότι ποτέ δεν παίρνει την ευκαιρία
Είναι αυτό που θα πρέπει να παρθείτο οποίο δεν φαίνεται να μπορεί να στο δώσεικαι η ψυχή φοβάται το τέλος της,ότι ποτέ δε μαθαίνει να ζει
Όταν η νύχτα ήταν πολύ μοναχικήκαι ο δρόμος πολύ μακρύςκαι νομίζεις η αγάπη είναι μόνογια τους τυχερούς και δυνατούς
Απλά θυμήσου,ότι στο χειμώνα,πολύ βαθιά στο πικρό χιόνιβρίσκεται ο σπόρος,που με του ήλιου την αγάπηστην άνοιξη γίνεται το τριαντάφυλλο
Ruža
Neki kažu ljubav da je rijeka,Što utapa nježnu trsku.Neki kažu ljubav da je britvaŠto ti ostavlja dušu da krvari.
Neki kažu ljubav da je gladBaskrajna žudeća potreba.Ja kažem ljubav da je cvijetA ti, samo si sjeme.
Srce je to u strahu od lomljenja,Što nikad ne nauči plesati.San je to u strahu od buđenjaŠto nikad ne iskoristi priliku.
Onaj je to što nikad neće biti obuzetKoji se, čini se, ne može davati.I duša u strahu od umiranjaKoja nikad ne nauči živjeti.
Kad je noć bila odveć pustaI cesta je bila odveć duga,I misliš da je ljubav samoZa sretne i snažne.
Samo se sjeti da zimi,Duboko ispod gorkog snijegaLeži sjeme, što sa sunčevom ljubavljuU proljeće postaje ruža.
Розата
Велат љубовта е рекаИ младата трска ја потопуваВелат љубовта е како жилетИ чини душата да крвари
Велат љубовта е копнеж,Бескрајна потреба и болВелам љубовта е цвеќе,А пак ти, зрно семе е
Таа е срце кое стрепи,Кое нема да затрепериТаа е сон кој не се буди,Но нема да се оствари
Оној кој не дозволува да го земат,Оној кој и не пружаДуша која од смртта стрепи,Но нема да заживее
Кога во осамените ноќиПатот се чини долгИ мислиш љубовта е самоЗа најсреќните
Сети се дека во зимаПод лутите снегој, длабокоСе крие семе кое со сончевата љубовНапролет веќе роза е
De roos
Men zegt soms dat liefde een rivier isdie het jonge riet verdrinkt.Men zegt soms dat liefde een scheermes isdat jouw ziel te bloeden laat
Men zegt soms dat liefde een hunkering is,een eindeloos knagende noodIk zeg dat liefde een bloem isen jij haar enige zaad.
Het is het hart dat bang is te breken,en dat nooit geleerd heeft te dansen.Het is de droom die bang is te ontwakenen nooit de kans te baat nam.
Het is degene die niet veroverd wil wordenDie niet schijnt te kunnen gevenEn de ziel, bang te sterven,die nooit getracht heeft te leven.
Wanneer de nacht te eenzaam is geweesten de weg te langEn wanneer je denkt dat liefde slechtsbestemd is voor gelukkigen en sterken
Vergeet dan niet dat 's winters,heel diep onder de bitterkoude sneeuw,het zaad ligt dat, met de liefde van de zon,in de lente de roos wordt.
Trandafirul
Unii spun că iubirea-i un fluviuCe îneacă delicatele trestii,Alţii spun că iubirea-i o lamăCe-ţi lasă sufletul sângerând.
Unii spun că iubirea-i o sete,O dureroasă şi nesfârşită nevoie,Eu spun că iubirea-i o floare,Iar tu eşti doar sămânţa.
E inima speriată să nu se frângă,Ce nu învaţă niciodată să danseze,E visul înspăimântat să se trezească,Ce nu profită niciodată de şansa oferită.
E acela care nu va fi luat,Cel care pare că nu poate dăruiŞi sufletul înspăimântat de moarteCe nu învaţă niciodată să trăiască.
Când noaptea a fost prea însinguratăŞi drumul a fost prea lungŞi tu crezi că iubirea-i doarPentru cei puternici şi pentru cei norocoşi
Ţi-ne minte doar atât: că iarna,Departe, adânc sub zăpada nemiloasă,Zace sămânţa care, cu iubirea soarelui,Primăvara se preschimbă în trandafir.