Istinita priča
Danas me ponovo pitaš da li te volimJa se samo nasmejem i pitam te zašto ponovo pitašDanas ponovo plačeš, govoreći kako sam ja previšeUvek isto pitanje, i uvek isti odgovor
Da li se te reči tako teško izgovaraju?Da li je teško uraditi nešto što svi rade?Da li je zaista potrebno da to izgovorim?Svakog dana te isto volim
Hej, sačekaj na trenutak, samo tebe vidimČak i da se ponašam kao da nije, briga me jeHej, ovo je konstantno, nema promeneLudice, bolje je samo pokazivati ljubav
Zašto ne bih znao te reči ljubavi?Negde su mi zapele u grlu i smetaju miZašto ne mogu da izgovorim rečiKoje su mi zapele na vrhu jezika?Ako ih stalno ponavljaš, postaju beznačajne
Da li je zaista to toliko važno?Zar moje srce nije dovoljno?Zaista ne znamZašto je to što drugi rade toliko važno?
Hej, sačekaj na trenutak, samo tebe vidimČak i da se ponašam kao da nije, briga me jeHej, ovo je konstantno, nema promeneLudice, bolje je samo pokazivati ljubav
Izlazeći sa nekim ko je tup kao jaMora da te jako zamaramAli ću ti obećati jednu stvarBiću bolji od bilo koga drugog
Hej, sačekaj na trenutak, samo tebe vidimČak i da se ponašam kao da nije, briga me jeHej, ovo je konstantno, nema promeneLudice, bolje je samo pokazivati ljubav
Kada se nasmeješ, osećam se lošeOsećam se kao da te vezujem svojim rečima ljubaviUradiću to polako, šaputaću ti na uvoDa nikada nećeš biti tužnaMalo po malo ću se promenitiUvek ću biti uz tebeBiću bojli i bolji, zato što te ja najbolje znam