Plačem
Plačem. Samo ne znam zašto…Možda nešto slutim sad?Jer otkad nije tu,više ne znam što ni kud…
Same crne, strašne misliprate me svud.
Plačem. On je sada tko zna s kim…Negdje, možda sretan s njom?
Jer teško teče dan,kad je čovjek sasvim sam,i tada lako, tako lakozaboravlja, znam.
Kroz ovu gluhu noćda mi čuje bar glas,u času kad naš svijetruši se na nas?
Al' daleko smo sad -kao pakao i raj…U svom grlu gušim krik:To je naš kraj!