На раскршћу
Ту смо на раскршћукорак тежи од небеса.Ко слепи путницикоје нико и не чека.
Сад се кају мајеви,снежне зоре и немири,питају зашто смо ихуопште и будили.
Не могу заспатиу тој кући од снегова,ни више љубититвоје усне од пелина.
Не могу заспатиу тој кући од снегова,ни више љубититвоје усне од пелина.
Кад киша престанетуђи сан ћеш обвити.На мојим зенаманека друга ће остати.
Не могу заспатиу тој кући од снегова,ни више љубититвоје усне од пелина.
Не могу заспатиу тој кући од снегова,ни више љубититвоје усне од пелина.
Не могу заспатиу тој кући од снегова,ни више љубититвоје усне од пелина.
Не могу заспатиу тој кући од снегова,ни више љубититвоје усне од пелина.
Не могу заспатиу тој кући од снегова,ни више љубититвоје усне од пелина.
Не могу заспатиу тој кући од снегова,ни више љубититвоје усне од пелина.