Proleće
Jutro je ovde kao pesak sivo,nebo crno kao najcrnje vino,a sunce bledo je kao mleko,sreća te čeka negde preko.Srusili su naše snove, zgazili su svaku naduniko više se ne smeje u mom Beogradu.
U ovom delu sveta proleća nema i to mi smetau ovo vreme ludo ostati ovde je pravo čudo
Gorak je ukus u ustima i snage nemam u prstimaseče me nešto u grudima jer ne znam šta je to sa ljudimazašto srušili su naše snove, zgazili nam svaku nadu,kad niko više se ne smeje u mom Beogradu.
U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta,u ovo vreme ludo ostati ovde je pravo čudo.
Kako ostati častan u svetu prevaranata, ide mi pena na ustaod nemoći mozga da eliminiše glupost, na bolest kidiše,da moje dete može lakše da duše, uuu loše nam se piše,Boga u nama sve je manje, a zla sve je više i višeu ovom delu sveta, u ovoj zemlji, u mome gradupolako gubim nadu u Beogradu,
zato što proleće na moje rame više ne sleće,tražili smo nešto veće, a izgubili smo sve iz vreće,ljubav i dobrotu, ljudskost, poštovanje,veru i mudrost alarmantno je stanje,mnogi već davno nađoše izlaz preko,sve više mojih prijatelja živi negde tako daleko,neće da gledaju duhovno-moralni pad vratite osmeh u moj grad.
U ovom delu sveta proleća nema i to mi smetau ovom delu sveta proleća nema i to mi smetau ovom delu sveta proleća nema i to mi smetau ovo vreme ludo ostati ovde je pravo čudou ovom delu sveta milion problema raspad sistema i to mi smeta