Csak reggelig
Novemberi eső...Mintha az ég könnyezne...Olyan, mintha egy álomban élnék,(Addig) amíg újra nem látlak.
(A te) nevedAjkaimra fagyott,Messze-messze vagy,Így hát búcsút mondok neked.
(De) csak reggelig... reggelig,Mikor újra megérintelek...Csak reggelig... reggelig,Mikor ismét együtt leszünk.Csak reggelig,Csak reggelig.
Emlékszel, hogyan repültünk a hegyek fölött?Emlékszel, hogyan habzsoltuk a szerelmet?Hogyan ittuk a Rozé-t és nevettünk?Úgy tűnt, mintha egy olyan világban élnénk, ahol csak az öröm létezik,És örökkévalóság, és a Nap, és rózsák, és érzékiség - minden a szerelemről szólt.És mikor felébredtünk az első fénysugárra, azt mondtad:"Elmúlt a nyár..."
Kezeidben tartod szívemet,Mely azóta is remeg.Mindent odaadnék,Hogy rólad álmodhassak.
Neved ismétCsak megőrjít,Messze-messze innenLebegek a felhők felett.
Само до јутра
Киша у новембру,Попут неба у сузама...Живим као у сну,Поново те видим.
Твоје име сеНа уснама следило,Далеко, далекоЈа се опраштам од тебе...
Само до јутра...(а-а-а) До јутра...Ја ћу те додирнути...Само до јутра...(а-а-а) До јутра...Поново ти и ја.Само до јутра,Само до јутра.(је-је-је, м-м-м)
Сећаш ли се, како смо летели над планинама?Сећаш ли се, како смо љубав јели рукама?Како смо вино "Rose" пили и смејали се,Чинило нам се да смо у свету, где је само радост...И вечност, и Сунце, и руже, и нежност, све за љубав!А када нас је будио први зрак светлости, говорила си: "Последње лето..."
Срце је у рукамаТако дрхтало тада.Хтео сам све дати,Ти си хтела да сањариш.
Име твоје поновоДоводи до лудила,Далеко, далекоПливам кроз облаке.