Ne prepoznajem ga
Idem s' njim njemo kroz grad,čini se sve je k'o nekad,al' osjećam u dubini srca svogda nije isti.Njegove kretnje ja ne poznajem,njegove kretnje, ne, ne, ne ja ne poznajem.
Korak taj brži no prije,stisak ruke ništa ne krije,u očima koje volim gdje je sjaj,taj sjaj nježan.Sklonište moje, oduvek i zaklon mojzar su to ruke što su me štitile ?
Pratim njegov pogled,al' ničeg se ne sjeća onnit' stola, nit' kavane,a bila je drugi naš dom.Kupuje mi pet karanfila,zaboravlja da ne volim ih ja,za trenutak još šapnu drugo imetad protrnuh sva.
Pratim njegov korak,on ide kamo i svi,ne zna više stazu kojom smo šetali mi.Nudi mi viski sa ledoma nikad nisam pila ja,nudi sve al' ne shvaća to što želimda ne zna da mi da.
Idem s' njim njemo kroz grad,čini se sve je k'o nekad,al' osjećam u dubini srca svogda nije isti.Njega ja više ne, ne, ne prepoznajemčovjeka tog ja ne poznajem.