Makar zadnji put
U haljini beloj stojiš ispred mene,Da si večno moja govoriš pred Bogom.A meni od sreće suza bi da kreneA znam da ću život proživeti s tobom.
Podižem ti veo i nežno te ljubimK'o andjeo beli nasmejana ti si.Onda u znoju iz tog sna se budim,Shvatam da odavno više moja nisi.
Ref.Evo širim ruke ove, još ti duša ime zoveA u srcu večna zima, minut traje 100 godina,K'o led se polako topim, a sutra kad oči sklopimMakar dođi, javi će ti ovaj mesec žutDa mene vidiš makar zadnji put.
Odavno je to puklo srce od staklaOdnela si osmeh i svu moju srećuEvo tugo stojim na vratima pakla, jerKad sad zaspim buditi se neću.
Ref.