jesen u mom sokaku
Voz pospani voz za HarkovGomelj, Lenjingradznam kako jenoćas dalek Beograd
Neće moći nikada olovka ni hartijani svi Ruski poštarine mogu ti odneti pismokoje pišem ja marka s likom Lenjinai u pismu jedina tuga što me razbija
Nije votka rakija, mada noćas udaratuga mi je velika, velika ko Rusijaja ne mogu poslati ljubavjer se ljubav ne saljenit sam mogo poneti s sobom tvoje poljupce
Voz, u vozu izgužvana lica putnikati si tamo negde iza onih planinadal' si možda zaspala il' si budna kao jadal' te muče nemiri il' te ništa ne muči
Kada budeš čitala pismokoje pišem jatajna biće skrivenaiza ovih redova