Мито бекријо
Поноћ већ је прошла,време да се спије,Срце још је будно,давну жељу крије.Еј, крај пенџера стојимчекам да ти врата отворим.
Зашто душо не дођешда ме кући поведеш.Да ти своје срце предам,да ти стару мајку гледам,Мито, Мито бекријо.
Зашто душо не дођешда ме кући поведеш.Да ти своје срце предам,да ти стару мајку гледам,Мито, Мито бекријо.
Обећо си Мито да ћеш једне ноћи,кад се варош смири ти по мене доћи.Еј цвеће твоје бело, већ је чекајући увело.
Зашто душо не дођеш да ме кући поведеш.Да ти своје срце предам,да ти стару мајку гледам,Мито, Мито бекријо.
Зашто душо не дођеш да ме кући поведеш.Да ти своје срце предам,да ти стару мајку гледам,Мито, Мито бекријо.
Са другари своји, по механи одиш.С вино и са песма, ноћи ти проводиш.Еј младост пуста прође, Мито ти по мене не дође.
Зашто душо не дођеш да ме кући поведеш.Да ти своје срце предам,да ти стару мајку гледам,Мито, Мито бекријо.
Зашто душо не дођеш да ме кући поведеш.Да ти своје срце предам,да ти стару мајку гледам,Мито, Мито бекријо.