Tihi ubica
Budim se sama, oči nikog ne traže,I šta je taj odsjaj u mom pogledu,Na stolu pored muški sat k’o da mi kažeDa izgleda da neko još pored mene živi tu!
I dve-tri kapi krvi posle brijanja,Otužan miris što po sobama se širi,Otkad to duhovi mi dolaze po danu,Ma gde je taj muškarac štoPored mene ovde živi!
Ref.I zovem, zovem devedest dva...Neka traže, neka nađu ga,Nek’ kaže gde je ljubav nestala,Nek’ puste sirene, nek’ uzbuna krene...
A kad ga stignu, nek’ mu kažu “stoj”!Nek’ bar na silu prizna da je moj,Moj čovek bez glasa, bez duše, bez lica...,Moj najteži porok, moj tihi ubica!..."Moj jedini svedok, saucesnik, moja porota..."................................................................
Takvi kao on nikad “zbogom” ne kažu,Za svoje greške on uvek druge krivi,Sa njim je svaki novi rastanak bez suza,Ma gde je taj muškarac što...što sa mnom živi, a ne živi!
Ref. (x2)