Mesečina
Da, stani, stani, pokvasiće ti krilaOh, stani, stani
Ti stalno krišom upadašu pukotine mog svakodnevnog životaOteranog u mračan san,tvoja nežnost me budiNe mogavši da zatvorim prozor na vreme,ti si odletela daleko, daleko
Ti, ti, ti koja izgledaš kao da si ponovo izgubljenaTamna noć je i dalje hladna i usamljena, vazduh mi te kradeZato dušo, izdrži, ne mogu da izdržim gledati teNa daljini na kojoj te ne mogu stići,uplašen sam da ćeš biti usamljena
Ti se kupaš na mesečini koja se prosipaNikada pre nisam video tako očaravajući pogledZamrznuta u slici, na kraju mog vidokruga,ti ostaješ tamo zauvek
Ti, koju ne mogu dohvatiti, uzeti u zagrljajČak i da zatvorim svoje oči,ne mogu da sanjam tu misterioznostNe znam kako da stavim olovku na papiri završim pisanje tvoje pričeŠto bliže želim da ti se približim,to ovo postaje bolnije i tragičnijeLjubavi je teško odoletiStani, stani, stani, stani, daLjubavi je teško odoletiStani, stani, stani, stani, daZaustavljam sebe da te zabrinuto pozovemPlašeći se da će mesečina u mojim očima, draga,pokvasiti tvoja krila
Svakog puta ti kažemda te odavno ne mogu čutiMožda si sada uz njegaKakva li je tamo srećada te je naterala da zaboraviš sve opasnosti?Ako si već umorna, pusti srce da ti se odmori for a whileDokle god si u mom srcu,nećeš ti biti ta čije srce boli
Ti se kupaš na mesečini koja se prosipaNikada pre nisam video tako očaravajući pogledZamrznuta u slici, na kraju mog vidokruga,ti ostaješ tamo zauvek
Ti, koju ne mogu dohvatiti, uzeti u zagrljajČak i da zatvorim svoje oči,ne mogu da sanjam tu misterioznostNe znam kako da stavim olovku na papiri završim pisanje tvoje pričeŠto bliže želim da ti se približim,to ovo postaje bolnije i tragičnijeLjubavi je teško odoletiStani, stani, stani, stani, daLjubavi je teško odoletiStani, stani, stani, stani, daZaustavljam sebe da te zabrinuto pozovemPlašeći se da će mesečina u mojim očima, draga,pokvasiti tvoja krila
Tvoj pretense je čisto nebo nakon kišeTvoja snaga je da mi se uvek smešišA lomljiva su tvoja bela ramenakoja se nežno tresu od tuge, govorim ti:Moj srce je otvoren prozor,Možeš sve ostaviti i leći tu na miruZagrli me dok sunce ne izađe, prateći svetlost meseca ti nastavljaš da lutaš, tražeći sutrašnjicu, da
Ti, koju ne mogu dohvatiti, uzeti u zagrljajČak i da zatvorim svoje oči,ne mogu da sanjam tu misterioznostNe znam kako da stavim olovku na papiri završim pisanje tvoje pričeŠto bliže želim da ti se približim,to ovo postaje bolnije i tragičnijeLjubavi je teško odoletiStani, stani, stani, stani, daLjubavi je teško odoletiStani, stani, stani, stani, daZaustavljam sebe da te zabrinuto pozovemPlašeći se da će mesečina u mojim očima, draga,pokvasiti tvoja krila
Pokvasiće ti krila