Blago onom ko te ne sanja
Ponoć je moje raskršće i mojaPosledna šansa da pobegnemTužno je što me najčesće baš tadaSećanja stignu i povredeVidim te kao nestvarnu senku kaoUsahlu reku svoje prošlostiBudiš mi onu večitu tajnu onuNajdublju ranu što ne prolazi
Ref.Bila si mi samo dašak prolećaMali beli cvet sa trešanjaAli sve me još na tebe podsećaBlago onom ko te ne sanja
Ne gledam više dvorište a graneTrešne miliju mi prozoreTreba mi neko sklonište jer svakoSećanje vodi u ponoreVidim te kao nestvarnu senku kaoUsahlu reku svoje prošlostiBudiš mi onu večitu tajnu onuNajdublju ranu što ne prolazi
Ref.