Vitez
U blokove tuge si svijet svoj mali ogradilaTrnove ruže na pragu sreće posadila
A ja k’o vitez okruglog stolaNa crnom konju ratujemPrebiću suzom tugu na polaJer kao bijednik se predajem
Pokloniću se moja kraljiceNevino noćas ginem od tvoga mačaNe čujes krik iz tamniceRanjen sam smrtno sječivom tvoga plača
Lancima teškim vratari zamka su digli mostSamo na tren u tvome srcu sam bio gost
Skidaju oklop, jedan po jedanSvi tvoji vitezoviĆutljivi red nepregledannegde u maglu odlazi