Бывают дни, когда опустишь руки,
И нет ни слов, ни музыки, ни сил.
В такие дни я был с собой в разлуке
И никого помочь мне не просил.
И я хотел уйти, куда попало,
Закрыть свой дом и не найти ключа,
Но верил я - не всё ещё пропало,
Пока не меркнет свет, пока горит свеча...
И спеть меня никто не мог заставить.
Молчание - начало всех начал,
Но если плечи песней мне расправить,
Как трудно будет сделать так, чтоб я молчал.
И пусть сегодня дней осталось мало,
И выпал снег, и кровь не горяча.
Я в сотый раз опять начну сначала,
Пока не меркнет свет, пока горит свеча…
there are some days when you lose your heart
and there're no words, no music, and no strength left.
on days like these i was away from myself
and never asked anyone for help.
and i wanted to go where my feet would take me
lock up my house and never find the key
but i believed this: not everything is lost
until the light hasn't faded, until the candle's still lit.
and no one could force me to sing
the silence is the beginning of everything
but if the song straightens my shoulders
so hard it will be to make me fall silent
and although there're few days left
and snow has fallen but my blood's not hot
for the hundredth time i will start again
until the light hasn't faded, until the candle's still lit.
Il y a des jours où l'on baisse les bras,
Et il ne nous reste ni mot, ni musique, ni force.
Ces jours-là, j'étais séparé de moi-même,
Et je ne demandais à personne de m'aider.
Et je voulais aller n'importe où,
Fermer ma maison et ne pas trouver la clé,
Mais je croyais que tout n'était pas encore perdu
Tant que la lumière ne pâlit pas, tant que la bougie brûle encore.
Et personne n'arrivait à me faire chanter,
Le silence est le commencement de tous les commencements.
Mais si une chanson peut me faire redresser les épaules
Comme ce sera dur de me faire taire.
Et même s'il me restait aujourd'hui peu de jours à vivre,
Et que la neige tombait et que le sang ne bouillait pas,
Je recommencerais tout pour la centième fois depuis le début
Tant que la lumière ne pâlit pas, tant que la bougie brûle encore.
Ima dana kad digneš ruke,
I nema ni riječi, ni glazbe, niti snage.
U takvim danima bio sam odvojen od samog sebe
I nisam tražio ničiju pomoć.
I htio sam otići gdje god bilo,
Zaključati svoja vrata i izgubiti ključ.
Ali vjerovao sam da još sve nije propalo,
Dok svjetlo ne ugasne, dok gori svijeća...
I nitko me nije mogao natjerati da pjevam.
Tišina je početak svih početaka,
Ako pjesma bude raširila mi ramena kao krila,
Kako će teško biti postići da šutim.
Mada danas dana u životu je preostalo malo,
I već pao je snijeg, i krv nije vruća.
Po stoti put opet počet ću sve ispočetka
Dok svjetlo ne ugasne, dok gori svijeća...