100 godina samoće
Osećam se setnoa ti sa prvom jesenjom kišomlukavo, spretno i neprimetnou sećanje se uvučeš krišom
Onda oklop sa mene spadnebudem neraspoložen i tužannoći su kišovite, hladneja bespomoćan i razoružan
Uneseš u moju sobutugu i tezgobumuke se ne okončajui prepustim se očaju
REF.Ne treba mi tamnicapuna vlage i hladnoćemoja je soba samicaza sto godina samoće
Vidim da tapkam u mestuda je sve prazan hodsrušena kula od karatana sprud nasukan brod
Osećam se setnoa ti sa prvom jesenjom kišomlukavo, spretno i neprimetnou sećanje se uvučeš krišom
Uneseš u moju sobutugu i tezgobumuke se ne okončajui prepustim se očaju
Ref. 2x
Ref. 2x